Ru­ska Dr­žav­na du­ma tre­ba­lo bi da­nas da usvo­ji po­li­tič­ku iz­ja­vu ko­jom će iz­ra­zi­ti pro­ti­vlje­nje ši­re­nju NA­TO-a, uklju­ču­ju­ći i pri­dru­ži­va­nju Cr­ne Go­re za­pad­noj ali­jan­si, ocje­nju­ju­ći da se na taj na­čin pod­ri­va­ju te­me­lji evrop­ske bez­bjed­no­sti, a u cr­no­gor­skom slu­ča­ju i ig­no­ri­še vo­lja ve­ći­ne gra­đa­na. Pre­ma tek­stu po­li­tič­ke iz­ja­ve ru­ske Dr­žav­ne du­me, u ko­ju je „Dan” imao uvid, uka­zu­je se da su ubi­je­đe­ni da po­li­ti­ka cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na­no­si te­žak uda­rac tra­di­ci­o­nal­no pri­ja­telj­skim ru­sko-cr­no­gor­skim od­no­si­ma.
Du­ma će se ovom po­li­tič­kom iz­ja­vom obra­ti­ti Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, par­la­men­ti­ma ze­ma­lja čla­ni­ca NA­TO-a i Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni OEBS-a. Du­ma po­li­tič­kom iz­ja­vom po­zi­va na uz­dr­ža­nost po­vo­dom da­ljeg pro­ši­re­nja NA­TO-a, uva­ža­va­ju­ći pra­vo sva­ke dr­ža­ve da za­kon­skim i le­gi­tim­nim sred­stvi­ma sa­ma za­klju­ču­je me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re i, ta­ko­đe, pri­stu­pa ko­lek­tiv­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
– Uvla­če­nje no­vih dr­ža­va u voj­ne sa­ve­ze, po­seb­no ako se to pro­ti­vi ve­ćin­skoj vo­lji nje­nog na­ro­da pred­sta­vlja in­stru­ment hlad­nog ra­ta. Ta­kav pri­stup me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma vo­di da­ljoj kon­fron­ta­ci­ji me­đu no­si­o­ci­ma re­gi­o­nal­ne i glo­bal­ne bez­bjed­no­sti, na­ru­ša­va­nju ba­lan­sa si­la i sma­nje­nju po­vje­re­nja me­đu gra­di­te­lji­ma sve­e­vrop­ske ar­hi­tek­tu­re mi­ra i sta­bil­no­sti – na­vo­di se u tek­stu po­li­tič­ke iz­ja­ve ru­ske Dr­žav­ne du­me, ko­ju je pret­hod­no odo­brio Ko­mi­tet za me­đu­na­rod­ne po­slo­ve ovog za­ko­no­dav­nog do­ma.
Sma­tra­ju da je to ve­o­ma va­žno sa­da ka­da po­sto­je objek­tiv­ni raz­lo­zi za bor­bu pro­tiv me­đu­na­rod­nog te­ro­ri­zma i osta­lim ak­tu­el­nim iza­zo­vi­ma.
– Na­mje­ra re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji Cr­nom Go­rom upra­vlja već 25 go­di­na, da se pri­klju­či NA­TO-u su­prot­na je vo­lji ve­li­ke ve­ći­ne na­ro­da. Gra­đa­ni Cr­ne Go­re od­lič­no pam­te bom­bar­do­va­nje Ju­go­sla­vi­je 1999. go­di­ne, ka­da su uda­ri na­ne­se­ni i po cr­no­gor­skoj te­ri­to­ri­ji. Ta­da su po­gi­nu­li ne­vi­ni lju­di i ozbilj­no uni­šte­na in­fra­struk­tu­ra. Cr­no­gor­ske vla­sti že­le da po sva­ku ci­je­nu spri­je­če spro­vo­đe­nje re­fe­ren­du­ma po pi­ta­nju evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, za­to što se bo­je po­slu­ša­ti glas svog na­ro­da. Pri to­me zna­čaj­na sred­stva iz­dva­ja­ju na jed­no­stra­nu NA­TO pro­pa­gan­du i fin­gi­ra­nje re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja – na­ve­de­no je u tek­stu po­li­tič­ke iz­ja­ve ru­ske Dr­žav­ne du­me, či­ji je čel­nik Ser­gej Na­ri­škin.
Pre­ma na­vo­di­ma iz ove po­li­tič­ke gru­pe, Cr­na Go­ra se vje­štač­ki gu­ra ka NA­TO-u i ugro­ža­va pra­vo na­ro­da da sam od­re­di svo­ju sud­bi­nu, bri­šu­ći sje­ća­nje na ne­vi­ne žr­tve bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne.
– De­pu­ta­ti ru­ske Dr­žav­ne du­me ubi­je­đe­ni su da po­li­ti­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na­no­si te­žak uda­rac tra­di­ci­o­nal­no pri­ja­telj­skim ru­sko-cr­no­gor­skim od­no­si­ma. Nje­go­va uvje­ra­va­nja da ve­ze sa Ru­si­jom ne­će bi­ti ugro­že­ne zbog pri­bli­ža­va­nja NA­TO-u ap­so­lut­no su ne­tač­na. Mo­skva je vje­ko­vi­ma po­dr­ža­la Cr­nu Go­ru, a ne jed­no­krat­no igra­la va­žnu ulo­gu u us­po­sta­vlja­nju dr­žav­no­sti, što gra­đa­ni Cr­ne Go­re od­lič­no zna­ju. Me­đu­tim, an­ti­ru­ski kurs Pod­go­ri­ce do­veo je do pot­pu­nog za­mr­za­va­nja na­ših od­no­sa. Po­li­ti­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća do­vo­di do ra­sta ne­ga­tiv­nih ten­den­ci­ja u sfe­ri tu­ri­zma, in­ve­sti­ci­ja i eko­nom­ske sa­rad­nje, što se ne­po­sred­no od­ra­ža­va na ži­vot obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re. Po mi­šlje­nju de­pu­ta­ta Dr­žav­ne du­me Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, pe­ri­od vla­da­vi­ne Mi­la Đu­ka­no­vi­ća osta­će cr­na mr­lja u od­no­si­ma sa brat­skom dr­ža­vom i nje­nim na­ro­dom – ocje­nju­je se u tek­stu po­li­tič­ke iz­ja­ve ru­skog za­ko­no­dav­nog or­ga­na.
Pod­vu­če­no je da de­pu­ta­ti Dr­žav­ne du­me oče­ku­ju da će pre­vla­da­ti zdrav ra­zum, ka­ko u Pod­go­ri­ci ta­ko i u Bri­se­lu.
Od kru­ci­jal­ne va­žno­sti je da se uva­ži auten­tič­na vo­lja pri­ja­telj­skog na­ro­da Cr­ne Go­re, sa ko­jim nas ve­zu­je pri­ja­telj­stvo i brat­stvo ste­če­no na po­lju bor­be za slo­bo­du i ne­za­vi­snost – za­klju­če­no je u tek­stu po­li­tič­ke iz­ja­ve ru­ske Dr­žav­ne du­me.
Pod­sje­ti­mo, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Dr­žav­ne du­me Ser­gej Že­le­znjak to­kom ne­dav­nog su­sre­ta sa Igo­rom Da­mja­no­vi­ćem, ko­or­di­na­to­rom za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju Mi­rov­nog po­kre­ta „Ne u rat, ne u NA­TO”, iz­ra­zio je so­li­dar­nost sa brat­skim na­ro­dom Cr­ne Go­re, ko­ji vo­di bor­bu pro­tiv na­sil­nog uklju­či­va­nja dr­ža­ve u za­pad­nu ali­jan­su.
M.V.


Gur­ko: Proširenje NATO-a rekonstrukcija gvozdene zavjese

Mo­skva je ozbilj­no za­bri­nu­ta zbog kur­sa Cr­ne Go­re pre­ma ubr­za­noj in­te­gra­ci­ji u Sje­ver­no­a­tlant­sku ali­jan­su, ka­zao je za­mje­nik am­ba­sa­do­ra Ru­si­je u Cr­noj Go­ri Vla­di­mir Gur­ko na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je ju­če u pro­sto­ri­ja­ma ru­ske am­ba­sa­de u Podgor­i­ci.
Gur­ko je ka­zao da je me­ha­nič­ko pro­ši­re­nje Sje­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se pre­ma Is­to­ku, ko­je ne uzi­ma u ob­zir in­te­re­se svih dr­ža­va evro­a­zij­ske za­jed­ni­ce, već do­ve­lo i na­sta­vlja do­vo­di­ti do stva­ra­nja no­vih li­ni­ja po­dje­la, ga­ji psi­ho­lo­gi­ju i ob­na­vlja ste­re­o­ti­pe hlad­nog ra­ta.
– Ko­ri­ste­ći fak­tor spo­lja­šnje pri­jet­nje sa is­to­ka, NA­TO po­ku­ša­va da se is­tu­ri na po­li­tič­ku avan­sce­nu evrop­ske bez­bjed­no­sti, do­ka­zu­ju­ći da sa­mo Ali­jan­sa mo­že da obez­bi­je­di sta­bil­nost. Vi­di­mo da one ze­mlje ko­je stu­pa­ju u blok od­mah po­ku­ša­va­ju da pro­ba­ju za se­be ulo­gu boč­nih „dr­ža­va bli­zu fron­ta”, za ko­je je po­treb­na po­seb­na za­šti­ta. Da­kle, pro­ši­re­nje Sje­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se je, u stva­ri, ve­za­no za tra­že­nje spo­lja­šnjeg ne­pri­ja­te­lja te je usmje­re­no na re­kon­stru­i­sa­nje „gvo­zde­ne za­vje­se” u Evro­pi, što je u su­prot­no­sti sa sa­mom ide­jom for­mi­ra­nja no­ve ar­hi­tek­tu­re bez­bjed­no­sti, ko­ja bi omo­gu­ći­la stva­ra­nje ne­dje­lji­ve bez­bjed­no­sti za sve – sa­op­štio je Gur­ko.
Ka­ko je re­kao, s ob­zi­rom na na­ve­de­no u Mo­skvi su ozbilj­no za­bri­nu­ti zbog kur­sa Cr­ne Go­re pre­ma ubr­za­noj in­te­gra­ci­ji u Sje­ver­no­a­tlant­sku ali­jan­su.
– Sma­tra­mo da stu­pa­nje Cr­ne Go­re u ovaj voj­no-po­li­tič­ki sa­vez mo­že ne sa­mo na­ni­je­ti ozbilj­nu du­go­roč­nu šte­tu tra­di­ci­o­nal­no pri­ja­telj­skom ru­sko-cr­no­gor­skim od­no­si­ma, već i do­ve­sti u pi­ta­nje kom­ple­tan rad po for­mi­ra­nju sve­e­vrop­ske ar­hi­tek­tu­re bez­bjed­no­sti. Po­zi­va­mo da se još jed­nom od­mje­re sve „pred­no­sti” i „ma­ne” is­hi­tre­nog pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re Ali­jan­si – is­ta­kao je Gur­ko.